Отворени људи, отворени подаци

Градска агенција за саобраћај, поносно и са великим ентузијазмом, наставља процес модернизације услуга јавног превоза. Крагујевац је први српски град чији је јавни градски превоз покривен Google Transit услугом, алатом који путницима знатно олакшава сналажење при преседању и промени линија. Тим поводом Андреја Глушчевић, пројектна менаџерка, је објавила и чланак у билтену „Отворени људи, отворени подаци“ у којем је описано како је све настало:

„На једном од првих састанака утврдили смо да Крагујевац не жели као циљ да постави што већи број отворених скупова, односно приступ Open by Default, већ да се код њих искристалисала жеља да ураде не­што са транспортним подацима и да на тај начин покушају да интере­сантним сетовима инспиришу заједницу да те сетове и користи. За разли­ку од Ниша, Крагујевчани су се одлучили за приступ Open by Demand.

Како смо већ на самом почетку дефинисали јасне смернице у про­цесу отварања података, наша идеја је била да се прво упознамо са запосленима у Дирекцији за саобраћај како бисмо утврдили ко од запослених највише ради са подацима који се односе на јавни пре­воз. Током прве менторске посете упознали смо део тима Градске агенције за саобраћај и почели смо да дефинишемо на који начин би требало отварати сетове података. Кроз заједнички рад утврдили смо да је најбоље податке разврстати у три сета података, при чему би пр­ви сет садржао шифарник аутобуских стајалишта са свим геолокацијама, други списак – свих аутобуских линија, а трећи, и најобимнији, сет био би распоред полазака свих аутобуса на територији Крагујевца.

Цео процес текао је изузетно лако. Шта год да смо поменули као податак који би могао да обогати сет и допринесе његовом квали­тету, Саво, сарадник за област јавног градског путничког превоза, одговарао је: „Имамо то”. И стварно, све су имали.

Наједном се чинило да ће процес отварања података у Градској агенцији за саобраћај (ГАС) бити брз и лак посао. Саво је све имао, сви подаци били су у Excel-у, једино што нам је било потребно јесте било да „почистимо” документе од непотребног форматирања, спајања и улепшавања и да их све учинимо машински читљивим. Али, као и сваки пут до сада, људи са којима смо радили хтели су да оду корак више, да ураде и оно што нико од њих можда и није очекивао. И тако, миц по миц, сет по сет, ми смо дошли до спознаје да у оквиру сетова на којима смо радили и онога што је Саво радио за потребе сајта ГАС-а имамо све податке који су неопходни за формирање ГТФС.

И тако је настала прича о рвачу Сави и Google transit подацима. Саво ради у Градској агенцији за саобраћај од њеног оснивања, позна­је сваку трасу, свако стајалиште. Напамет зна готово све поласке. Осим што марљиво ради, он податке које прикупља врло педантно води, што нам је на путу ка постављању података о јавном тран­спорту на Google мапе била једна од олакшавајућих околности. Другим речима, Саво живи свој посао. Када радите са њим нема спавања, одмора, прекида, све док се ствари не истерају на чистац.

Све док подаци нису сређени као „апотека” нема стајања ни од­мора. А зашто је Саво рвач? Да бисте ово разумели, неопходно је да разумете процес верификације података од стране Google transit тима. Када податке похраните на контролну таблу Google transit-а пролазите кроз прву потпуно аутоматизовану проверу података. На почетку нам се неколико пута десило да смо у првом кораку били заустављени. Иако смо били уморни, исцрпљени од силног уноса података, Саво није одустајао. Свако је седео за својим рачуна­ром, и гледао оно непрегледно море података. Где је грешка? Шта смо пропустили? Како то да је машина паметнија од нас? Саво се није дао. Рвао се он са документима, рвала сам се ја са Савином упорношћу и тако до раних јутарњих часова. И на крају, гле чуда, у неком 37.800. реду остао је један размак, наизглед тако небитан, а за нас тако велик, јер нам је тај један размак био препрека – ба­ријера између нас и Google mapa.

Саво жели да остави нешто свом граду, да унапреди начин на који грађани његовог Крагујевца планирају своје време. Он зна колико је битно да људи могу да планирају и колико је значајно да, поред услуге превоза, корисници увек и у сваком тренутку могу да знају где им је аутобус. И тако, уз пуно рада и много лепог дружења, састависмо ми то чудо звано ГТФС. Добио је Крагујевац аутобусе на мапама, а ја дивно искуство.

Није Саво могао ту да стане. Када је отишао на годишњи одмор од­лучио је да, како он каже, „спакује” и читав приградски саобраћај. Ка­да за који дан и ти подаци прођу процес оцене квалитета података од стране Google transit тима, Крагујевац ће бити први град у Србији који има градски и приградски јавни саобраћај на Google-у. Оно што прео­стаје јунаку наше приче јесте да обучи још некога за овај посао и да процес прикупљања података аутоматизује, и онда може на миру да оде у „Библиотеку” (позната кафана у Крагујевцу).

У крагујевачком тиму била је и Наташа Јовановић-Накић, која је у Крагујевцу регистратор и администратор регистра обједињене проце­дуре и члан радне групе за отворене податке на националном нивоу. Нале, како је зову њене колеге, жена је од акције. Као и многе ње­не колеге, свесна је да систем на локалу мора да се мења. Једне ноћи Нале је одлучила да промени систем и те вечери настала је нова систематизација, која уводи отворене податке у рад локалне самоу­праве. Током ноћи радиле смо на тексту систематизације Одељења за развој паметног града, отворене податке и е-управу. Оно чиме смо се водиле јесте да ово и овако дефинисано одељење у Крагујев­цу заживи, јер би то био један од великих корака ка остваривању одржи­вог система отворених података. Посао на писању и дефинисању је завршен, а питање реализације и успостављања оваквог одељења је већ питање унутрашње организације саме локалне самоуправе.“